Zašto se dobit u poslovnim knjigama razlikuje od iznosa novca koji imam na tekućem računu?
Zašto se dobit u poslovnim knjigama razlikuje od iznosa novca koji imam na tekućem računu?
Poslovni dobitak, cilj svakog poslovnog poduhvata i finansijska hrana vašeg biznisa, dobija posebnu pažnju krajem poslovne godine, kada se svode računi i pripremaju finansijski izveštaji.
Računice preduzetnika i računovođa u tom periodu godine se upoređuju, i nije retkost da preduzetnici budu iznenađeni nepodudaranjem. Kako računovodstvene evidencije sadrže podatke koji su merodavni, preduzetnici ulažu napore da razumeju na koji način je računovođa došao do ovih brojki. Što je firma imala više transakcija tokom godine to je teže pronaći i objasniti razlike.
Izvor većine razlika jeste u različitoj metodologiji koju koriste preduzetnici i računovođe.
Računovođe prate strogo propisanu metodologiju, koja je uređena zakonskim i stručnim normama. Za većinu transakcija poznato je na koji način ih treba tretirati i odmeravati. Manji broj kompleksnih ili specifičnih transakcija može biti predmet dvoumljenja knjigovođa, koji će ove promene evidentirati tako da, po njihovoj proceni, odgovaraju principima struke u najvećoj mogućoj meri.
Sa druge strane, preduzetnici imaju slobodu da uspostave računicu koja za njih ima najviše smisla. Neki će beležiti u prihode samo novac uplaćen od klijenata. Drugi će računati svaku izdatu fakturu. Novac koji su potrošili za krupne nabavke (nepokretnosti ili oprema) računaće u trošak. Treći će se oslanjati na iznos novca koji u svakom trenutku imaju na poslovnom računu. U ovom tekstu, pričaćemo upravo o njima.
Kako je moguće da je dobit u poslovnim knjigama različita od iznosa novca koji imam na poslovnom računu? Da li je knjigovođa pogrešio?
Da biste razumeli kako dolazi do razlika između poslovnog dobitka u knjigama i iznosa novca kojim firma raspolaže, potrebno je da znate da se naše računovodstvo bazira na tkz principu fakturisane realizacije. Ovaj princip nije karakterističan samo za Srbiju, već je deo Međunarodnih računovodstvenih standarda.
On podrazumeva da se prihodi beleže u knjigama onda kada se izvrši prodaja (i fakturisanje) dobara ili usluga, a ne onda kada se isti naplate.
Sa druge strane, troškovi se beleže u onom periodu kada su ostvareni prihodi koji su sa njima povezani. Ako troškovi nisu vezani za prihode već za period, evidentiraju se u datom periodu (troškovi struje, komunalnih usluga, usluga advokata, računovođa, zarade zaposlenih itd).
Nije svako trošenje novca trošak.
Nabavka robe koju ste nakon nabavke uskladištili u vašem magacinu radi dalje prodaje tretira se računovodstveno kao vaša imovina. Tek kada roba bude prodata, u knjigama će biti evidentiran trošak. Trošak u računovodstvu podrazumeva da ste nepovratno smanjili vrednost svoje imovine – izgubili ste trajno određenu vrednost.
Nabavka nepokretnosti i opreme takođe predstavlja povećanje imovine firme – osnovnih sredstava, a ne trošak. Trošenje osnovnih sredstava vrši se postepeno, tokom celog perioda njihovog korišćenja, pa se u skladu sa tim svake godine u knjigama evidentira kao trošak jedan deo njihove vrednosti. On se naziva amortizacija.
Još jedan slučaj u kojem plaćanje ne proizvodi trošak u računovodstvu jeste uplata depozita za zakup. Depozit će vam po pravilu biti vraćen po isteku zakupa, pa se on računovodstveno ne tretira kao trošak već kao vaše potraživanje od zakupodavca.
Imajući sve ovo na umu, možemo na jednom primeru da ilustrujemo kako finansijski rezultat poslovanja odudara od salda na bankovnom računu firme.
Pretpostavićemo da je firma tokom godine izdala 12 mesečnih računa za usluge na iznos od 100.000 din svaki. Valuta plaćanja je 10 dana.
Firma je početkom godine uzela u zakup poslovni prostor i tom prilikom platila depozit u vrednosti od 50.000 din i zakup za celu godinu od 500.000 din.
Firma je osnovana početkom iste godine, tako da je saldo na bankovnom računu bio nula.
Na 31.12.2022. godine saldo na tekućem računu iznosi 550.000 din – do 31.decembra naplaćeno je 11 računa od po 100.000 din a plaćeni su depozit i zakup u ukupnoj vrednosti do 550.000 din. Decembarski račun plaćen je u januaru 2023. godine.
Na 31.12.2022. godine finansijski rezultat u poslovnim knjigama je 700.000 din. Iako je naplaćen u prvim danima januara naredne godine, dvanaesti račun izdat klijentu u decembru 2022. godine ulazi u prihode 2022. godine. U troškove se evidentira samo plaćen zakup. Depozit beležimo kao potraživanje, a ne trošak firme.
Prema tome, u našem primeru, uzrok razlika su fakture koje su na dan 31.12.2022. godine izdate kupcima a nisu naplaćene, kao i plaćanja koja nemaju tretman troška (depozit).
Još neki tipični izvori razlika su:
nabavka osnovnih sredstava (imovine velike vrednosti koja se troši duži niz godina) – novac je potrošen, a troškovi se ne evidentiraju prilikom nabavke, već na nekoliko narednih godina kao amortizacija;
računi dobavljača koji su knjiženi, ali nisu plaćeni na poslednji dan poslovne godine;
pozajmice osnivača i krediti – u trenutku odobravanja ostvarujete novčani priliv, a u knjigama se beleži obaveza. Prilikom otplate, saldo na bankovnom računu se smanjuje, ali se u knjigama kao trošak beleži samo deo rate koji otpada na kamatu. Otplata glavnice knjiži se kao smanjenje obaveze (koja je kreirana kada vam je kredit odobren);
Kada je poslovanje relativno jednostavno, računovođa i preduzetnik mogu relativno lako pronaći razlike i svesti jednu računicu na drugu. Kako se broj poslovnih promena i složenost poslovanja povećava, sve je teže pojedinačnim upoređivanjem utvrditi razlike.
Zato, ako se dogodi da iz računovodstva stigne podatak da je vaša firma ostvarila veliku dobit, iako na tekućem računu imate skroman iznos novca, ne mora da znači da je računovođa pogrešio u računici. Vaš novac možda se nalazi u potraživanjima koje ste naplatili posle 31. decembra ili ih niste naplatili uopšte.
Nije nemoguć ni suprotan slučaj – firma na tekućem računu ima značajna sredstva a beleži gubitak. Novac može poticati iz aktivnosti koje su beležene prethodnih godina, ili pripada vašim dobavljačima čije fakture čekaju da budu plaćene.
Poslovni dobitak, cilj svakog poslovnog poduhvata i finansijska hrana vašeg biznisa, dobija posebnu pažnju krajem poslovne godine, kada se svode računi i pripremaju finansijski izveštaji.
Računice preduzetnika i računovođa u tom periodu godine se upoređuju, i nije retkost da preduzetnici budu iznenađeni nepodudaranjem. Kako računovodstvene evidencije sadrže podatke koji su merodavni, preduzetnici ulažu napore da razumeju na koji način je računovođa došao do ovih brojki. Što je firma imala više transakcija tokom godine to je teže pronaći i objasniti razlike.
Izvor većine razlika jeste u različitoj metodologiji koju koriste preduzetnici i računovođe.
Računovođe prate strogo propisanu metodologiju, koja je uređena zakonskim i stručnim normama. Za većinu transakcija poznato je na koji način ih treba tretirati i odmeravati. Manji broj kompleksnih ili specifičnih transakcija može biti predmet dvoumljenja knjigovođa, koji će ove promene evidentirati tako da, po njihovoj proceni, odgovaraju principima struke u najvećoj mogućoj meri.
Sa druge strane, preduzetnici imaju slobodu da uspostave računicu koja za njih ima najviše smisla. Neki će beležiti u prihode samo novac uplaćen od klijenata. Drugi će računati svaku izdatu fakturu. Novac koji su potrošili za krupne nabavke (nepokretnosti ili oprema) računaće u trošak. Treći će se oslanjati na iznos novca koji u svakom trenutku imaju na poslovnom računu. U ovom tekstu, pričaćemo upravo o njima.
Kako je moguće da je dobit u poslovnim knjigama različita od iznosa novca koji imam na poslovnom računu? Da li je knjigovođa pogrešio?
Da biste razumeli kako dolazi do razlika između poslovnog dobitka u knjigama i iznosa novca kojim firma raspolaže, potrebno je da znate da se naše računovodstvo bazira na tkz principu fakturisane realizacije. Ovaj princip nije karakterističan samo za Srbiju, već je deo Međunarodnih računovodstvenih standarda.
On podrazumeva da se prihodi beleže u knjigama onda kada se izvrši prodaja (i fakturisanje) dobara ili usluga, a ne onda kada se isti naplate.
Sa druge strane, troškovi se beleže u onom periodu kada su ostvareni prihodi koji su sa njima povezani. Ako troškovi nisu vezani za prihode već za period, evidentiraju se u datom periodu (troškovi struje, komunalnih usluga, usluga advokata, računovođa, zarade zaposlenih itd).
Nije svako trošenje novca trošak.
Nabavka robe koju ste nakon nabavke uskladištili u vašem magacinu radi dalje prodaje tretira se računovodstveno kao vaša imovina. Tek kada roba bude prodata, u knjigama će biti evidentiran trošak. Trošak u računovodstvu podrazumeva da ste nepovratno smanjili vrednost svoje imovine – izgubili ste trajno određenu vrednost.
Nabavka nepokretnosti i opreme takođe predstavlja povećanje imovine firme – osnovnih sredstava, a ne trošak. Trošenje osnovnih sredstava vrši se postepeno, tokom celog perioda njihovog korišćenja, pa se u skladu sa tim svake godine u knjigama evidentira kao trošak jedan deo njihove vrednosti. On se naziva amortizacija.
Još jedan slučaj u kojem plaćanje ne proizvodi trošak u računovodstvu jeste uplata depozita za zakup. Depozit će vam po pravilu biti vraćen po isteku zakupa, pa se on računovodstveno ne tretira kao trošak već kao vaše potraživanje od zakupodavca.
Imajući sve ovo na umu, možemo na jednom primeru da ilustrujemo kako finansijski rezultat poslovanja odudara od salda na bankovnom računu firme.
Pretpostavićemo da je firma tokom godine izdala 12 mesečnih računa za usluge na iznos od 100.000 din svaki. Valuta plaćanja je 10 dana.
Firma je početkom godine uzela u zakup poslovni prostor i tom prilikom platila depozit u vrednosti od 50.000 din i zakup za celu godinu od 500.000 din.
Firma je osnovana početkom iste godine, tako da je saldo na bankovnom računu bio nula.
Na 31.12.2022. godine saldo na tekućem računu iznosi 550.000 din – do 31.decembra naplaćeno je 11 računa od po 100.000 din a plaćeni su depozit i zakup u ukupnoj vrednosti do 550.000 din. Decembarski račun plaćen je u januaru 2023. godine.
Na 31.12.2022. godine finansijski rezultat u poslovnim knjigama je 700.000 din. Iako je naplaćen u prvim danima januara naredne godine, dvanaesti račun izdat klijentu u decembru 2022. godine ulazi u prihode 2022. godine. U troškove se evidentira samo plaćen zakup. Depozit beležimo kao potraživanje, a ne trošak firme.
Prema tome, u našem primeru, uzrok razlika su fakture koje su na dan 31.12.2022. godine izdate kupcima a nisu naplaćene, kao i plaćanja koja nemaju tretman troška (depozit).
Još neki tipični izvori razlika su:
nabavka osnovnih sredstava (imovine velike vrednosti koja se troši duži niz godina) – novac je potrošen, a troškovi se ne evidentiraju prilikom nabavke, već na nekoliko narednih godina kao amortizacija;
računi dobavljača koji su knjiženi, ali nisu plaćeni na poslednji dan poslovne godine;
pozajmice osnivača i krediti – u trenutku odobravanja ostvarujete novčani priliv, a u knjigama se beleži obaveza. Prilikom otplate, saldo na bankovnom računu se smanjuje, ali se u knjigama kao trošak beleži samo deo rate koji otpada na kamatu. Otplata glavnice knjiži se kao smanjenje obaveze (koja je kreirana kada vam je kredit odobren);
Kada je poslovanje relativno jednostavno, računovođa i preduzetnik mogu relativno lako pronaći razlike i svesti jednu računicu na drugu. Kako se broj poslovnih promena i složenost poslovanja povećava, sve je teže pojedinačnim upoređivanjem utvrditi razlike.
Zato, ako se dogodi da iz računovodstva stigne podatak da je vaša firma ostvarila veliku dobit, iako na tekućem računu imate skroman iznos novca, ne mora da znači da je računovođa pogrešio u računici. Vaš novac možda se nalazi u potraživanjima koje ste naplatili posle 31. decembra ili ih niste naplatili uopšte.
Nije nemoguć ni suprotan slučaj – firma na tekućem računu ima značajna sredstva a beleži gubitak. Novac može poticati iz aktivnosti koje su beležene prethodnih godina, ili pripada vašim dobavljačima čije fakture čekaju da budu plaćene.