Probni zavrsni racun u novembru
Raditi probne završne račune tokom godine je preporučljivo - uraditi probni završni račun sa mesecom novembrom, moglo bi se reći da je obavezno. Potrebno je sa što većom tačnošću proceniti poslovni rezultat firme, dobit ili gubitak, te u preostalih mesec dana preduzeti potrebne radnje kako bi dobijeni rezultat odgovarao poslovnim interesima preduzetnika.
Iskazivanje gubitka u poslovanju je povoljno sa poreskog aspekta: nema poreza na dobit, a preduzetnikovi socijalni doprinosi se obračunavaju na najnižu osnovicu. Međutim, osim što je to jasan signal da nešto nije u redu sa položajem firme na tržištu, iskazivanje gubitka u poslovanju, preduzetniku najčešće zatvara vrata banaka u postupku dobijanja kredita. Ako preduzetnik nema nameru obraćati se bankama za kredite, a smatra da mu je gubitak nastao zbog prolazno loše situacije na tržištu, povećanih rashoda prilikom pokretanja posla ili nekih drugih većih izdataka u tekućoj godini odnosno zbog drugih opravdanih ali prolaznih razloga, treba imati u vidu povoljnost da ostvareni gubitak umanjuje oporezivu dobit u narednih 10 godina. Dakle, kad-tad u narednih 10 godina, kad preduzetnik ostvari dobit, neće na nju platiti porez jer će se poništiti sa tim ranije ostvarenim gubitkom. Jedna od najčešćih grešaka preduzetnika prilikom pokretanja posla jeste da u prvoj godini ili prvim godinama, ne prikažu u knjigama sve rashode kako bi izbegli iskazivanje gubitka, a kada u idućim godinama ostvare dobit moraju na nju platiti porez. Prostom računicom, u tom slučaju vidljivo je da će preduzetnik na tako neiskazane troškove platiti porez. Koliki? U nekim slučajevima i do 60%!
Iskazivanje dobiti, naročito velike dobiti, prvenstveno znači i veliki porez na dobit. Kod preduzeća (privredna društva, doo) to je još nekako i podnošljivo jer su ona oporezovana sa 10% poreza na dobit i sa još 10% kada budu fizički podizali tu dobit sa tekućeg računa, a ako je ne bi podizali tada nema ni plaćanja tih drugih 10% poreza. Ostvarena dobit osnivačima ne ulazi u prijavu godišnjeg dohotka građana.
Kod preduzetnika (radnje, STR, SZR, ...) situacija je mnogo lošija. I kod preduzetnika se plaća 10% poreza na dobit. Međutim, dobit je ujedno i osnovica za obavezne socijalne doprinose, a stopa je 36%. Tu treba zapaziti da se socijalni doprinosi, ukoliko je dobit niža od cca 200.000,00 dinara, obračunavaju na tih cca 200.000,00 dinara bez obzira koliko je dobit niska, jer je to tzv. najniža osnovica na koju se obračunavaju socijalni doprinosi i primenjuje se čak ako je preduzetnik iskazao gubitak. Sa druge strane, na deo dobiti koja je veća od petostruke najviše osnovice (cca 2.800.000,00 dinara) ne obračunavaju se obavezni socijalni doprinosi. Ali, u situaciji kada preduzetnik ostvari veliku dobit čeka ga još i 10 % godišnjeg poreza na dohodak građana koji plaćaju svi građani čiji su prihodi po svim osnovama veći od cca 1.700.000,00 dinara, odnosno po stopi 15% kada su ti prihodi veći od cca 3.400.000,00 dinara. Za razliku od dobiti koju ostvare preduzeća i koja njihovim osnivačima ne ulazi u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana, ostvarena dobit kod preduzetnika ulazi u tu osnovicu. Još jednom: 36% obaveznih socijalnih doprinosa kod preduzetnika koji ostvare dobit veću od cca 200.000,00 dinara predstavlja izuzetno veliko opterećenje i, u prošlosti, svi koji su potcenili ovu okolnost negde sredinom iduće godine kada dobiju rešenje o razlici poreza za prošlu i akontacijama za tekuću godinu, na najteži način shvate svoj "lako ćemo" pristup. Tada se više ništa ne može učiniti. Zato, preduzetnici, poseban oprez.
Iskazivanju poslovnog rezultata treba posvetiti odgovarajuću pažnju
Tačno je da rezultat koji je stvaran jedanaest meseci ne može se radikalno menjati u zadnjih mesec dana, ali mogu se preduzeti značajni koraci. Tako, moguće je narednih mesec dana iskoristiti da se napravi 0,5% troškova reprezentacije i do 5% troškova reklame. Razni troškovi održavanja za koje preduzetnik određujete vreme kada će ih obaviti, mogu se uraditi upravo sada, pred kraj godine, te tako povećati rashodi i smanjiti dobit. Nabavkom i plaćanjem novih osnovnih sredstava, čak već i samim davanjem avansa u ovoj godini, stiče se pravo na poreski kredit što u poreskom bilansu može umanjiti obavezu plaćanja poreza na dobit i do 70%, što svakako nije sitnica. Preduzetnici mogu, i trebaju, svu svoju imovinu koju koriste u poslovne svrhe da iskažu u poslovnim knjigama i da po tom osnovu obračunaju amortizaciju koja takođe smanjuje dobit. Za sve zaposlene koji su bili na službenim putovanjima u zemlji i inostranstvu treba proveriti da li su podneli obračune dnevnica i drugih troškova takvih putovanja. Ako preduzetniku neko od dobavljača nije dostavio fakturu za isporučenu robu ili izvršene usluge treba istu zatražiti kako bi se iskazala u troškovima poslovanja.
Takođe, ukoliko probni obračun pokaže da će preduzetnik ostvariti neki sitan gubitak, a to ne želi, u poslednjem mesecu još uvek može odraditi neki posao, prodati robu ili gotove proizvode, pružiti uslugu i slično i iskazati pozitivan rezultat.
Nedozvoljeno umanjivanje poreskih obaveza zakonom je oštro sankcionisano
Nije na odmet istaći da su gore spominjani postupci u skladu sa propisima i da se ovde sve vreme govori samo o takvim postupcima. Umanjivanje dobiti, a time i poreza na dobit na nedozvoljen, nezakonit način, zakonski je sankcionisano kaznama koje se mere stotinama hiljada dinara, a u nekim slučajevima to je i krivično delo. Dobro poznavanje propisa omogućava preduzetniku i njegovom računovođi da na zakonit način iskoriste sve predviđene olakšice i pogodnosti. To ne sme biti, kako se kaže, "traženje rupe u zakonu" niti pribavljanje "fiktivne" dokumentacije već planski, analitički, sistematski pristup podešavanju poslovnih aktivnosti sa ciljem iskazivanja za preduzetnika povoljnog poslovnog rezultata. Nepoznavanjem propisa i prepuštanjem da poslovni rezultat "izbaci kompjuter" može dovesti do neprimereno velikih poreskih opterećenja. To su ujedno i situacije kada se u praksi najčešće i poseže za nedozvoljenim načinima umanjivanja poreskih obaveza, što je veoma često hod po vrlo tankom ledu.
Skrštenih ruku čekati kraj decembra nije dobar izbor
Zaključivanje fiskalnih kasa 31. decembra, sa jedne, i predaja PDV obračuna najkasnije do 10. januara, sa druge strane, praktično onemogućavju preduzetnicima bilo kakve naknadne aktivnosti kojima mogu korigovati poslovni rezultat. Posle tih datuma manevarski prostor svodi se u područje simboličnog. Treba imati na umu da se, što zbog božićnih, što zbog novogodišnjih praznika, oko Nove godine u administraciji prilično malo radi, da sa 31. decembrom PDV obračune predaju i mesečni i tromesečni obveznici što kod administracije stvara posebnu zauzetost, da se u tom istom periodu obavljaju uobičajeni godišnji popisi (inventari) što remeti uobičajeni ritam rada kako kod zaposlenih radnika kod preduzetnika tako i kod njegovih poslovnih partnera. Zbog svega navedenog jasno je da su druga polovina novembra i prva polovina decembra optimalno vreme za preduzimanje aktivnosti oko sagledavanja godišnjeg poslovnog rezultata, a ne kraj decembra ili početak januara. Da i ne spominjemo ostavljanje tog tako važnog posla za kraj februara i početak marta kada je zakonski rok za predaju izveštaja državnim institucijama.
Tekst preuzet sa sajta
Aktivasistem.co.rs
Iskazivanje gubitka u poslovanju je povoljno sa poreskog aspekta: nema poreza na dobit, a preduzetnikovi socijalni doprinosi se obračunavaju na najnižu osnovicu. Međutim, osim što je to jasan signal da nešto nije u redu sa položajem firme na tržištu, iskazivanje gubitka u poslovanju, preduzetniku najčešće zatvara vrata banaka u postupku dobijanja kredita. Ako preduzetnik nema nameru obraćati se bankama za kredite, a smatra da mu je gubitak nastao zbog prolazno loše situacije na tržištu, povećanih rashoda prilikom pokretanja posla ili nekih drugih većih izdataka u tekućoj godini odnosno zbog drugih opravdanih ali prolaznih razloga, treba imati u vidu povoljnost da ostvareni gubitak umanjuje oporezivu dobit u narednih 10 godina. Dakle, kad-tad u narednih 10 godina, kad preduzetnik ostvari dobit, neće na nju platiti porez jer će se poništiti sa tim ranije ostvarenim gubitkom. Jedna od najčešćih grešaka preduzetnika prilikom pokretanja posla jeste da u prvoj godini ili prvim godinama, ne prikažu u knjigama sve rashode kako bi izbegli iskazivanje gubitka, a kada u idućim godinama ostvare dobit moraju na nju platiti porez. Prostom računicom, u tom slučaju vidljivo je da će preduzetnik na tako neiskazane troškove platiti porez. Koliki? U nekim slučajevima i do 60%!
Iskazivanje dobiti, naročito velike dobiti, prvenstveno znači i veliki porez na dobit. Kod preduzeća (privredna društva, doo) to je još nekako i podnošljivo jer su ona oporezovana sa 10% poreza na dobit i sa još 10% kada budu fizički podizali tu dobit sa tekućeg računa, a ako je ne bi podizali tada nema ni plaćanja tih drugih 10% poreza. Ostvarena dobit osnivačima ne ulazi u prijavu godišnjeg dohotka građana.
Kod preduzetnika (radnje, STR, SZR, ...) situacija je mnogo lošija. I kod preduzetnika se plaća 10% poreza na dobit. Međutim, dobit je ujedno i osnovica za obavezne socijalne doprinose, a stopa je 36%. Tu treba zapaziti da se socijalni doprinosi, ukoliko je dobit niža od cca 200.000,00 dinara, obračunavaju na tih cca 200.000,00 dinara bez obzira koliko je dobit niska, jer je to tzv. najniža osnovica na koju se obračunavaju socijalni doprinosi i primenjuje se čak ako je preduzetnik iskazao gubitak. Sa druge strane, na deo dobiti koja je veća od petostruke najviše osnovice (cca 2.800.000,00 dinara) ne obračunavaju se obavezni socijalni doprinosi. Ali, u situaciji kada preduzetnik ostvari veliku dobit čeka ga još i 10 % godišnjeg poreza na dohodak građana koji plaćaju svi građani čiji su prihodi po svim osnovama veći od cca 1.700.000,00 dinara, odnosno po stopi 15% kada su ti prihodi veći od cca 3.400.000,00 dinara. Za razliku od dobiti koju ostvare preduzeća i koja njihovim osnivačima ne ulazi u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana, ostvarena dobit kod preduzetnika ulazi u tu osnovicu. Još jednom: 36% obaveznih socijalnih doprinosa kod preduzetnika koji ostvare dobit veću od cca 200.000,00 dinara predstavlja izuzetno veliko opterećenje i, u prošlosti, svi koji su potcenili ovu okolnost negde sredinom iduće godine kada dobiju rešenje o razlici poreza za prošlu i akontacijama za tekuću godinu, na najteži način shvate svoj "lako ćemo" pristup. Tada se više ništa ne može učiniti. Zato, preduzetnici, poseban oprez.
Iskazivanju poslovnog rezultata treba posvetiti odgovarajuću pažnju
Tačno je da rezultat koji je stvaran jedanaest meseci ne može se radikalno menjati u zadnjih mesec dana, ali mogu se preduzeti značajni koraci. Tako, moguće je narednih mesec dana iskoristiti da se napravi 0,5% troškova reprezentacije i do 5% troškova reklame. Razni troškovi održavanja za koje preduzetnik određujete vreme kada će ih obaviti, mogu se uraditi upravo sada, pred kraj godine, te tako povećati rashodi i smanjiti dobit. Nabavkom i plaćanjem novih osnovnih sredstava, čak već i samim davanjem avansa u ovoj godini, stiče se pravo na poreski kredit što u poreskom bilansu može umanjiti obavezu plaćanja poreza na dobit i do 70%, što svakako nije sitnica. Preduzetnici mogu, i trebaju, svu svoju imovinu koju koriste u poslovne svrhe da iskažu u poslovnim knjigama i da po tom osnovu obračunaju amortizaciju koja takođe smanjuje dobit. Za sve zaposlene koji su bili na službenim putovanjima u zemlji i inostranstvu treba proveriti da li su podneli obračune dnevnica i drugih troškova takvih putovanja. Ako preduzetniku neko od dobavljača nije dostavio fakturu za isporučenu robu ili izvršene usluge treba istu zatražiti kako bi se iskazala u troškovima poslovanja.
Takođe, ukoliko probni obračun pokaže da će preduzetnik ostvariti neki sitan gubitak, a to ne želi, u poslednjem mesecu još uvek može odraditi neki posao, prodati robu ili gotove proizvode, pružiti uslugu i slično i iskazati pozitivan rezultat.
Nedozvoljeno umanjivanje poreskih obaveza zakonom je oštro sankcionisano
Nije na odmet istaći da su gore spominjani postupci u skladu sa propisima i da se ovde sve vreme govori samo o takvim postupcima. Umanjivanje dobiti, a time i poreza na dobit na nedozvoljen, nezakonit način, zakonski je sankcionisano kaznama koje se mere stotinama hiljada dinara, a u nekim slučajevima to je i krivično delo. Dobro poznavanje propisa omogućava preduzetniku i njegovom računovođi da na zakonit način iskoriste sve predviđene olakšice i pogodnosti. To ne sme biti, kako se kaže, "traženje rupe u zakonu" niti pribavljanje "fiktivne" dokumentacije već planski, analitički, sistematski pristup podešavanju poslovnih aktivnosti sa ciljem iskazivanja za preduzetnika povoljnog poslovnog rezultata. Nepoznavanjem propisa i prepuštanjem da poslovni rezultat "izbaci kompjuter" može dovesti do neprimereno velikih poreskih opterećenja. To su ujedno i situacije kada se u praksi najčešće i poseže za nedozvoljenim načinima umanjivanja poreskih obaveza, što je veoma često hod po vrlo tankom ledu.
Skrštenih ruku čekati kraj decembra nije dobar izbor
Zaključivanje fiskalnih kasa 31. decembra, sa jedne, i predaja PDV obračuna najkasnije do 10. januara, sa druge strane, praktično onemogućavju preduzetnicima bilo kakve naknadne aktivnosti kojima mogu korigovati poslovni rezultat. Posle tih datuma manevarski prostor svodi se u područje simboličnog. Treba imati na umu da se, što zbog božićnih, što zbog novogodišnjih praznika, oko Nove godine u administraciji prilično malo radi, da sa 31. decembrom PDV obračune predaju i mesečni i tromesečni obveznici što kod administracije stvara posebnu zauzetost, da se u tom istom periodu obavljaju uobičajeni godišnji popisi (inventari) što remeti uobičajeni ritam rada kako kod zaposlenih radnika kod preduzetnika tako i kod njegovih poslovnih partnera. Zbog svega navedenog jasno je da su druga polovina novembra i prva polovina decembra optimalno vreme za preduzimanje aktivnosti oko sagledavanja godišnjeg poslovnog rezultata, a ne kraj decembra ili početak januara. Da i ne spominjemo ostavljanje tog tako važnog posla za kraj februara i početak marta kada je zakonski rok za predaju izveštaja državnim institucijama.
Tekst preuzet sa sajta
Aktivasistem.co.rs