Informacija o primeni uredba o posebnim uslovima prometa odredjene robe
INFORMACIJA O PRIMENI UREDBE O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE
13.01.2012.
1. Katalog robe na koju se odnosi odredba čl. 2. st. 1. Uredbe, usklađen sa odrednicama merodavnih pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za citirane proizvode, obuhvata:
1) Pšenično brašno, tip „400“ i tip „500“; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice.
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) Kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) Šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) Sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja se u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.
Meso ubuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.
Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.
2. Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta.
3. Iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.
U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.
Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 3. Uredbe, koji se priznaje isključivo kao finansijska pogodnost.
Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz čl. 2. Uredbe (čl. 3. st. 2. Uredbe), konretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.
U pogledu mesa koje se u veleprodaji kupuje u polutkama, čerecima i sl., a potom prodaje u maloprodaji konfekcionirano prema kategorijama mesa, visina ograničenja iz Uredbe se obračunava u relativnom odnosu mase polutke, odnosno čereka, i njegove nabavne VP cene/kg, s jedne strane, i zbira MP cena pojedinačnih delova dobijenih od tog komada mesa (kao proizvoda mase pojedinačnog dela i njegove MP cene/kg), u skladu sa važećim tehničkim normativima, s druge strane.
4. Uredba je objavljena u «Sl. glasniku RS» br. 102/11 od 31.12.2011. godine, i u skladu sa prelaznom i završnom odredbom, stupa na snagu 1.01.2012. i važi šest meseci od dana stupanja na snagu.
Dodatne informacije o primeni Uredbe mogu se dobiti preko posebne kontakt linije Ministarstva, na tel. 011/3620-385 i 011/361-9691, 011/361-0972
Pitanja i odgovori u vezi primene Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe
- Da li su dozvoljeni naknadni rabati, knjižna odobrenja ili druge pogodnosti, nakon izdavanja fakture?
U smislu odredbi čl. 2. st. 2. i čl. 3. st. 2. Uredbe, nisu dozvoljene bilo kakve finansijske pogodnosti u vezi određene isporuke predmetne robe, izvan i nakon fakture koja se odnosi na konkretnu isporuku. S obzirom da se posmatra celina lanca prometa predmetne robe, počev od njene prodaje od strane proizvođača, pa zaključno sa njenom prodajom na malo potrošaču, neophodno je da su svi podaci na osnovu kojih se obračunava pojedinačna stopa marže vidljivi u fakturi, odnosno za obračun ukupne stope marže isključivo je relevantan neto iznos iz fakture, koji je za plaćanje, kod svih učesnika u prometu. Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 3. Uredbe, koji se priznaje isključivo kao finansijska pogodnost.
Dakle, nikakve naknadne ili neiskazane („nevidljive“) finansijske pogodnosti, osim ograničene vrednosti remitende, nisu dozvoljene u smislu uslova iz Uredbe.
- Kako utvrditi ko je prvi subjekt u prometu robe koja je predmet Uredbe, tj. da je reč o robi koju prodaje proizvođač?
Da bi se sprovela obaveza svih učesnika u prometu u smislu Uredbe, u pogledu jasnih podataka o iskorišćenju ukupne stope marže u odnosu na propisano ograničenje, potrebno je da se iz fakture koju izdaje proizvođač može pouzdano utrditi da se konkretna isporuka robe prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu. Na primer, to se može naznačiti putem teksta na fakturi («faktura proizvođača», «neto VP cena proizvođača», «prva faza prometa» ili sl.), putem označavanja da fakturna cena ne sadrži trgovačku maržu (marža «0%») ili na drugi način kojim se sa sigurnošću može utvrditi iz fakture da je u pitanju roba koju prodaje proizvođač.
- Kako prikazati podatak o iskorišćenoj pojedinačnoj marži, ako to nije moguće (iz tehničkih razloga) iskazati u samoj fakturi (zbog primenjenog softvera i sl.)?
Podaci o visini pojedinačne stope marže i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže moraju da budu iskazani u fakturi, kao finansijskoj ispravi, a ako to nije moguće iz tehničkih razloga, mogu biti dopisani u fakturi prilikom njenog izdavanja, ili mogu biti u dokumentu koji prati fakturu (prilog fakture), kao njen sastavni deo, tako da se može pouzdano ustanoviti visina tih iznosa i okolnost da su iskazani istovremeno sa izdavanjem fakture na koju se odnosi.
U slučaju dopisivanja podataka ili njihovog davanja u prilogu, potrebno je da se to učini na verodostojan način (overeno pečatom, parafirano ili sl.). Na primer, prilog fakture može da sadrži mesto za upis broja i datuma fakture, koji se upisuju i overavaju u momentu njenog izdavanja.
- Kakav je tretman fermentisanih proizvoda od mleka sa probiotskim bakterijama, koji u svom trgovačkom nazivu sadrži izraz „jogurt“?
Pod jogurtom se u smislu Uredbe smatraju se fermentisani proizvodi od mleka, koji su kategorisani kao jogurt u skladu sa merodavnim propisom o zahtevima kvaliteta (čl. 14. Pravilnika o kvalitetu proizvoda od mleka i starter kultura). Prema tome, proizvodi koji prema zahtevima kvaliteta istog propisa spadaju u drugu kategoriju, npr. fermentisani proizvodi od mleka sa probiotskim bakterijama, bez obzira na svoj trgovački naziv, ne spadaju u jogurt u smislu Uredbe.
- Da li se privredni subjekti koji se bave ambalažiranje proizvoda (npr. kod rinfuzne robe), skladištenjem, prevozom i sl., u smislu Uredbe, smatraju proizvođačima ili učesnicima u prometu?
Ukoliko je privredni subjekat stekao svojinu na konkretnoj robi koja je predmet Uredbe, smatra se učesnikom u prometu pa se njegova stopa marže uračunava u iznos najviše ukupne stope marže (čl. 2. st. 2. Uredbe) i iskazuje u fakturi (kod posrednika u prometu) ili u maloprodajnoj ceni.
Ako određeni subjekt učestvuje u poslovnim aktivnostima vezanim za promet određene robe, ali nije stekao pravo svojine na toj robi (npr. pruža usluge prevoza, skladištenja, konfekcioniranja mesa, ili sl.), ne smatra se učesnikom u prometu, i na njega se ne primenjuje Uredba. Napominjemo da u tom slučaju korisniku usluga fakturiše svoju izvršenu uslugu
Preuzeto sa sajta http://www.mpt.gov.rs
13.01.2012.
1. Katalog robe na koju se odnosi odredba čl. 2. st. 1. Uredbe, usklađen sa odrednicama merodavnih pravilnika o kvalitetu i drugim zahtevima za citirane proizvode, obuhvata:
1) Pšenično brašno, tip „400“ i tip „500“; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice.
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) Kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) Šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) Sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja se u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.
Meso ubuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.
Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.
2. Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta.
3. Iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.
U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.
Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 3. Uredbe, koji se priznaje isključivo kao finansijska pogodnost.
Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz čl. 2. Uredbe (čl. 3. st. 2. Uredbe), konretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.
U pogledu mesa koje se u veleprodaji kupuje u polutkama, čerecima i sl., a potom prodaje u maloprodaji konfekcionirano prema kategorijama mesa, visina ograničenja iz Uredbe se obračunava u relativnom odnosu mase polutke, odnosno čereka, i njegove nabavne VP cene/kg, s jedne strane, i zbira MP cena pojedinačnih delova dobijenih od tog komada mesa (kao proizvoda mase pojedinačnog dela i njegove MP cene/kg), u skladu sa važećim tehničkim normativima, s druge strane.
4. Uredba je objavljena u «Sl. glasniku RS» br. 102/11 od 31.12.2011. godine, i u skladu sa prelaznom i završnom odredbom, stupa na snagu 1.01.2012. i važi šest meseci od dana stupanja na snagu.
Dodatne informacije o primeni Uredbe mogu se dobiti preko posebne kontakt linije Ministarstva, na tel. 011/3620-385 i 011/361-9691, 011/361-0972
Pitanja i odgovori u vezi primene Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe
- Da li su dozvoljeni naknadni rabati, knjižna odobrenja ili druge pogodnosti, nakon izdavanja fakture?
U smislu odredbi čl. 2. st. 2. i čl. 3. st. 2. Uredbe, nisu dozvoljene bilo kakve finansijske pogodnosti u vezi određene isporuke predmetne robe, izvan i nakon fakture koja se odnosi na konkretnu isporuku. S obzirom da se posmatra celina lanca prometa predmetne robe, počev od njene prodaje od strane proizvođača, pa zaključno sa njenom prodajom na malo potrošaču, neophodno je da su svi podaci na osnovu kojih se obračunava pojedinačna stopa marže vidljivi u fakturi, odnosno za obračun ukupne stope marže isključivo je relevantan neto iznos iz fakture, koji je za plaćanje, kod svih učesnika u prometu. Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 3. Uredbe, koji se priznaje isključivo kao finansijska pogodnost.
Dakle, nikakve naknadne ili neiskazane („nevidljive“) finansijske pogodnosti, osim ograničene vrednosti remitende, nisu dozvoljene u smislu uslova iz Uredbe.
- Kako utvrditi ko je prvi subjekt u prometu robe koja je predmet Uredbe, tj. da je reč o robi koju prodaje proizvođač?
Da bi se sprovela obaveza svih učesnika u prometu u smislu Uredbe, u pogledu jasnih podataka o iskorišćenju ukupne stope marže u odnosu na propisano ograničenje, potrebno je da se iz fakture koju izdaje proizvođač može pouzdano utrditi da se konkretna isporuka robe prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu. Na primer, to se može naznačiti putem teksta na fakturi («faktura proizvođača», «neto VP cena proizvođača», «prva faza prometa» ili sl.), putem označavanja da fakturna cena ne sadrži trgovačku maržu (marža «0%») ili na drugi način kojim se sa sigurnošću može utvrditi iz fakture da je u pitanju roba koju prodaje proizvođač.
- Kako prikazati podatak o iskorišćenoj pojedinačnoj marži, ako to nije moguće (iz tehničkih razloga) iskazati u samoj fakturi (zbog primenjenog softvera i sl.)?
Podaci o visini pojedinačne stope marže i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže moraju da budu iskazani u fakturi, kao finansijskoj ispravi, a ako to nije moguće iz tehničkih razloga, mogu biti dopisani u fakturi prilikom njenog izdavanja, ili mogu biti u dokumentu koji prati fakturu (prilog fakture), kao njen sastavni deo, tako da se može pouzdano ustanoviti visina tih iznosa i okolnost da su iskazani istovremeno sa izdavanjem fakture na koju se odnosi.
U slučaju dopisivanja podataka ili njihovog davanja u prilogu, potrebno je da se to učini na verodostojan način (overeno pečatom, parafirano ili sl.). Na primer, prilog fakture može da sadrži mesto za upis broja i datuma fakture, koji se upisuju i overavaju u momentu njenog izdavanja.
- Kakav je tretman fermentisanih proizvoda od mleka sa probiotskim bakterijama, koji u svom trgovačkom nazivu sadrži izraz „jogurt“?
Pod jogurtom se u smislu Uredbe smatraju se fermentisani proizvodi od mleka, koji su kategorisani kao jogurt u skladu sa merodavnim propisom o zahtevima kvaliteta (čl. 14. Pravilnika o kvalitetu proizvoda od mleka i starter kultura). Prema tome, proizvodi koji prema zahtevima kvaliteta istog propisa spadaju u drugu kategoriju, npr. fermentisani proizvodi od mleka sa probiotskim bakterijama, bez obzira na svoj trgovački naziv, ne spadaju u jogurt u smislu Uredbe.
- Da li se privredni subjekti koji se bave ambalažiranje proizvoda (npr. kod rinfuzne robe), skladištenjem, prevozom i sl., u smislu Uredbe, smatraju proizvođačima ili učesnicima u prometu?
Ukoliko je privredni subjekat stekao svojinu na konkretnoj robi koja je predmet Uredbe, smatra se učesnikom u prometu pa se njegova stopa marže uračunava u iznos najviše ukupne stope marže (čl. 2. st. 2. Uredbe) i iskazuje u fakturi (kod posrednika u prometu) ili u maloprodajnoj ceni.
Ako određeni subjekt učestvuje u poslovnim aktivnostima vezanim za promet određene robe, ali nije stekao pravo svojine na toj robi (npr. pruža usluge prevoza, skladištenja, konfekcioniranja mesa, ili sl.), ne smatra se učesnikom u prometu, i na njega se ne primenjuje Uredba. Napominjemo da u tom slučaju korisniku usluga fakturiše svoju izvršenu uslugu
Preuzeto sa sajta http://www.mpt.gov.rs