Evidencija stvarnih vlasnika predstavlja jedan od ključnih mehanizama u borbi protiv pranja novca.

Novi Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika usvojen je u martu 2025. godine, a njegova primena stupa na snagu počev od 1. oktobra 2025. godine

Od 1. oktobra 2025. godine, primenom novog Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, svaka kompanija koja posluje u Srbiji dužna je da u utvrđenim rokovima identifikuje, evidentira i redovno ažurira podatke o stvarnim vlasnicima.

Nepostupanje u skladu sa zakonom povlači za sobom novčane kazne i zaštitne mere, dok su za najteže prekršaje predviđene i krivične sankcije.

Koji je rok za nove evidencije stvarnih vlasnika?



Rok za usklađivanje podataka sa registrom stvarnih vlasnika je 30.11.2025.godine. To praktično znači da je početkom primene novog registra od 01.10.2025.godine ostavljen je rok od 60 dana kako bi se registrovali podaci.



Ko su obveznici?



- sva privredna društva (doo),

- društva u likvidaciji,

- zadruge,

- ogranci stranih privrednih društava,

- poslovna udruženja,

- udruženja i savezi udruženja,

- fondacije i zadužbine,

- ustanove,

- strana predstavništva privrednih društava, udruženja, zadužbina i fondacija.



Ko nema obavezu registracije?



- preduzetnici,

- javna akcionarska društva,

- privredna društva u stečaju,

- privredna društva u prinudnoj likvidaciji,

- društva i ustanove u kojima je Republika Srbija, aut. pokrajina ili jedinica lokalne samouprave jedini član, odnosno osnivač,

- političke stranke,

- sindikati,

- sportske organizacije i udruženja,

- crkve i verske zajednice.



Koje su obaveze obveznika prilikom registracije stvarnih vlasnika?

1) Identifikacija i evidencija stvarnih vlasnika – potrebno je utvrditi fizičko lice koje ispunjava kriterijume, npr. neposredno/posredno ≥25% udela/prava glasa, preovlađujući uticaj itd.

2) Učitavanje dokaza – prilikom evidentiranja u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika obavezno se učitavaju dokumenta na osnovu kojih je vlasništvo utvrđeno (ugovori, odluke, lični dokumenti, izvodi i sl.). Kod registracije osnivanja elektronskim putem, evidentiranje i učitavanje dokumenata se rade istovremeno kroz elektronski postupak. Dakle, davanje izjave da su uneti podaci tačni, više nije dovoljno. Sada se oni moraju i dokumentovati.

3) Godišnja provera i potvrda – svaka kompanija mora najmanje jednom godišnje da proveri tačnost i ažurnost evidentiranih podataka i u roku od 30 dana od te provere potvrdi tačnost preko portala APR.

4) „Napomena o utvrđenoj nesaglasnosti“ – ako obveznik po Zakonu o sprečavanju pranja novca (i drugim domaćim AML propisima) – npr. banka, računovođa itd – utvrdi da se podaci koje je prikupio razlikuju od onih u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, dužan je da bez odlaganja unese napomenu u evidenciju i učita dokumenta. Kompanija ima 30 dana da usaglasi podatke. Ako to ne učini, nadležni organ (Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca) sprovodi nadzor.

5) Javno objavljivanje neusklađenih – APR će voditi i objavljivati listu subjekata koji nisu izvršili evidentiranje u roku kao i listu neusaglašenih subjekata.

Ako obveznik po Zakonu o sprečavanju pranja novca odnosno AML propisima, u svom KYC/KYB postupku utvrdi da se podaci koje je prikupio ne slažu sa onim što je upisano u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, dužan je da u evidenciji ostavi napomenu o nesaglasnosti i priloži svoje dokaze o toj tvrdnji. Kompanija tada dobija rok (30 dana) da usaglasi podatke ili dostavi objašnjenje.

Do usklađivanja, obveznici će primeniti pojačane mere provere (dodatna dokumentacija, stroži monitoring, moguće zadrške u plaćanjima/finansiranju). Ako se neslaganje ne otkloni, sledi nadzor i moguća sankcija.
U poslovnoj praksi, sama pojava „napomene o nesaglasnosti“ može značajno narušiti reputaciju i otežati odnose sa bankama, finansijerima i partnerima (krediti, garancije, tenderi). Zato je ključno da podaci u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika budu tačni, dokumentovani i redovno potvrđivani, te da interni KYC/KYB podaci budu usklađeni sa onim što je javno upisano.

Kako da se pripremite za primenu novog zakona?

1) Odredite vlasničku strukturu odnosno napravite jasnu mapu do krajnjih fizičkih vlasnika, s fokusom na prava glasa i preovlađujući uticaj. Kod grupa/holdinga mapirajte i kontrolu kroz ugovore ili finansiranje.

2) Pripremite dokaze – prikupite dokumenta koja pokazuju osnov sticanja statusa stvarnih vlasnika (ugovori o prenosu, odluke, izvadak iz registra osnivača, lična dokumenta i akcionarski sporazumi). Ova dokumenta se učitavaju u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika i treba da budu dostupna nadzornim organima. Uspostavite internu evidenciju i rokove čuvanja.

3) Uspostavite proceduru godišnje provere, odnosno definišite ko u kompaniji inicira godišnju proveru, kako se proveravaju promene i kako se izvršava potvrda u Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika.

4) Interna odgovornost i obuka – imenujte odgovorno lice

5) Proverite kako vaša kompanija već sada „izgleda“ trećim licima: izvod iz Centralne evidencije stvarnih vlasnika, napomene, istorijski podaci.

Koje su sankcije u slučaju neusaglašenosti?

Ako se obaveze o registrovanju stvarnog vlasnika (evidentiranje stvarnog vlasnika, učitavanje dokaza i godišnja potvrda tačnosti) ne ispune na vreme ili ako se podaci svesno prikriju/falsifikuju, zakon predviđa tri vrste posledica: prekršaje, zaštitne mere i krivičnu odgovornost.


Za kompaniju su propisane prekršajne, novčane kazne od 500.000 do 2.000.000 RSD, dok za direktora ili odgovorno lice (kao i poverenike kod trasta) predviđena je kazna od 50.000 do 150.000 RSD.

Pored novčanih kazni, može se izreći zabrana obavljanja određenih delatnosti/poslova u trajanju od 6 meseci do 3 godine, u zavisnosti od vrste prekršaja i lica.

Takođe, ko u nameri da prikrije stvarnog vlasnika ne izvrši evidentiranje, evidentira neistinite podatke ili menja/briše istinite podatke, izlaže se krivičnoj odgovornosti. Zaprećena je kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina. Ovo se odnosi na nameran, teži oblik povrede, o čemu odlučuju tužilaštvo i sud na osnovu konkretnih činjenica.