Poreski aspekt date humanitarne pomoci poplavljenim podrucjima
Vlada Republike Srbije objavila je informaciju o računima na koje se može vršiti uplata pomoći:
1) Dinarski račun: 840-3546721-89,
svrha uplate: "Otklanjanje posledica vanrednih okolnosti - poplave" (prema našem mišljenju, kao šifru plaćanja treba navesti 253);
2) Devizni račun: 01-504619-100193230-000000-0000,
namenski devizni račun za uplatu sredstava za otklanjanje posledica od poplava
Za slanje iz inostranstva: Uputstvo na sajtu Vlade Srbije:
http://www.srbija.gov.rs/pages/popupimage_popup.php?id=209921.
Pored toga, otvoren je SMS broj za pomoć za sve mreže: 1003 (cena 100 dinara).
Poreski aspekt date pomoći
U nastavku dajemo osnovna objašnjenja poreskog aspekta, u skladu sa trenutno važećim propisima, kako davaoci imali u vidu poreske posledice koje ih očekuju prilikom davanja humanitarne pomoći.
Pre svega, poreski tretman je različit u zavisnosti od načina davanja (u novcu ili dobrima) i primaoca pomoći, odnosno da li se pomoć upućuje fizičkom licu, pravnom licu, ili preko namenskog računa koji je Republika Srbija otvorila za pomoć nastradalima.
Ukoliko pravno lice ili preduzetnik želi da izvrši pomoć uplatom u novcu na namenski račun Republike Srbije, nema obaveze plaćanja niti jednog poreza.
Naime, naknada u novcu koja nema karakter naknade za promet nije predmet oporezivanja, prema Zakonu o PDV („Sl. glasnik RS", br. 84/04, ... i 108/13). Sa druge strane, rashod koji po tom osnovu evidetiraju pretplatnici u svojim poslovnim knjigama, priznaje se u poreskom bilansu do 5% ukupnog prihoda, shodno odredbama člana 15. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS", br. 25/13, ... i 108/13) i mišljenju Ministarstva finansija broj 430-07-331/2010-04 od 19.01.2011. godine, čiji najvažniji deo citiramo:
"S tim u vezi, u konkretnom slučaju, rashodi obveznika učinjeni na ime humanitarne pomoći i to uplatom novca na račune (koji su otvoreni za posebne namene) preko kojih se prikupljaju novčana sredstva shodno odluci gradonačelnika grada Kraljeva (koja je doneta u skladu sa propisima o budžetskom sistemu), pri čemu se ta novčana sredstva isključivo koriste za sanaciju elementarne nepogode - zemljotresa na području grada Kraljeva, prema našem mišljenju predstavljaju rashode koji se priznaju u poreskom bilansu u iznosu i na način propisan odredbom člana 15. st. 1. i 2. Zakona."
Isti poreski tretman postoji i ukoliko pretplatnik (pravno lice ili preduzetnik) želi da izvrši pomoć uplatom u novcu humanitarnoj organizaciji koja je registrovana za te namene, uz ispunjenje propisanih uslova. (Misljenje dato za pomoc nakon posledica zemljotresa u Kraljevu - odnosi se takodje i na posledice poplava u Republici Srbiji) Međutim, ukoliko se pomoć u novcu isplati pravnom licu ili organizaciji koja nije registrovana za humanitarne namene, ili fizičkom licu, takav rashod ne bi mogao da se prizna u poreskom bilansu.
Sa druge strane, ukoliko je primalac poklona (humanitarne pomoći) Republika Srbija, ili privredni subjekt koji je po osnovu te pomoći iskazao prihode u svojim poslovnim knjigama, ili fizičko lice, ne plaća se ni porez na poklon (obveznik poreza na poklon je primalac poklona, ako se prema Zakonu o porezima na imovinu plaća porez).
Ukoliko pravno lice ili preduzetnik želi da izvrši pomoć u dobrima (robi, materijalu, zalihama i dr.) po osnovu kojih je kao obveznik PDV imao pravo na odbitak prethodnog poreza (bez obzira da li je to pravo zaista i ostvareno), dužan je da obračuna i plati PDV, s obzirom da se u tom slučaju promet bez naknade izjednačava sa prometom uz naknadu. Sa druge strane, ukoliko nabavlja nova dobra sa namerom da ih pokloni za humanitarne namene, nema pravo na odbitak prethodnog poreza, ali nema ni obaveze obračunavanja PDV prilikom predaje tih dobara u vidu humanitarne pomoći. Takođe, priznavanje rashoda u poreskom bilansu po osnovu ovakvih izdataka vrši se uz ispunjenje istih onih uslova koji važe i kod donacija u novcu.
Ukoliko pravno lice ili preduzetnik izvrši pomoć u novcu ili dobrima neposredno fizičkom licu, ne postoji obaveza obračunavanja poreza na dohodak građana, s obzirom da je članom 9. stav 1. tačka 10) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS", br. 24/01, ... i 108/13), predviđeno da se porez ne plaća po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja. Takođe, za to fizičko lice ne postoji ni obaveza plaćanja poreza na poklon.
Ovo poresko izuzimanje primenjuje se kod davanja pomoći zaposlenima i drugim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, i to u ukupnom iznosu date pomoći, pod uslovom da je fizičko lice pretrpelo štetu na imovinu usled elementarnih nepogoda, o čemu treba da postoji pisani akt.
Odredbama člana 2. Pravilnika o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoći, stipendija i kredita učenika i studenata, hranarina sportista amatera i prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti («Sl. glasnik RS», br. 31/01 i 5/05), propisano je da poresko izuzimanje po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine može ostvariti lice koje je pretrpelo uništenje ili oštećenje imovine usled elementarnih nepogoda (poplava, odron, zemljotres, grad i dr.) ili drugih vanrednih događaja (požar, ratna i druga razaranja i dr.) ako je:
1) činjenično stanje nastanka i uzroka uništenja ili oštećenja imovine utvrđeno i procena visine štete izvršena od strane nadležnog organa (MUP ili drugi nadležni državni organi, stručna komisija ili drugi nadležni organ davaoca pomoći i sl.) i to konstatovano u pisanom aktu (rešenje, zapisnik i dr.);
2) nadležni organ davaoca pomoći doneo odluku o davanju i visini pomoći, osnovanu na kolektivnom ugovoru, odnosno opštem aktu i na činjeničnom stanju o nastaloj šteti, njenom uzroku i visini, koje je utvrđeno aktom iz tačke 1) ovog člana.
Međutim, u ovom slučaju rashodi po tom osnovu se neće priznati u poreskom bilansu davaoca pomoći- poreskog obveznika, s obzirom da se izdaci ne vrše humanitarnim organizacijama registrovanim za te namene niti korišćenjem organizovane pomoći države, preko namenskog računa.
1) Dinarski račun: 840-3546721-89,
svrha uplate: "Otklanjanje posledica vanrednih okolnosti - poplave" (prema našem mišljenju, kao šifru plaćanja treba navesti 253);
2) Devizni račun: 01-504619-100193230-000000-0000,
namenski devizni račun za uplatu sredstava za otklanjanje posledica od poplava
Za slanje iz inostranstva: Uputstvo na sajtu Vlade Srbije:
http://www.srbija.gov.rs/pages/popupimage_popup.php?id=209921.
Pored toga, otvoren je SMS broj za pomoć za sve mreže: 1003 (cena 100 dinara).
Poreski aspekt date pomoći
U nastavku dajemo osnovna objašnjenja poreskog aspekta, u skladu sa trenutno važećim propisima, kako davaoci imali u vidu poreske posledice koje ih očekuju prilikom davanja humanitarne pomoći.
Pre svega, poreski tretman je različit u zavisnosti od načina davanja (u novcu ili dobrima) i primaoca pomoći, odnosno da li se pomoć upućuje fizičkom licu, pravnom licu, ili preko namenskog računa koji je Republika Srbija otvorila za pomoć nastradalima.
Ukoliko pravno lice ili preduzetnik želi da izvrši pomoć uplatom u novcu na namenski račun Republike Srbije, nema obaveze plaćanja niti jednog poreza.
Naime, naknada u novcu koja nema karakter naknade za promet nije predmet oporezivanja, prema Zakonu o PDV („Sl. glasnik RS", br. 84/04, ... i 108/13). Sa druge strane, rashod koji po tom osnovu evidetiraju pretplatnici u svojim poslovnim knjigama, priznaje se u poreskom bilansu do 5% ukupnog prihoda, shodno odredbama člana 15. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS", br. 25/13, ... i 108/13) i mišljenju Ministarstva finansija broj 430-07-331/2010-04 od 19.01.2011. godine, čiji najvažniji deo citiramo:
"S tim u vezi, u konkretnom slučaju, rashodi obveznika učinjeni na ime humanitarne pomoći i to uplatom novca na račune (koji su otvoreni za posebne namene) preko kojih se prikupljaju novčana sredstva shodno odluci gradonačelnika grada Kraljeva (koja je doneta u skladu sa propisima o budžetskom sistemu), pri čemu se ta novčana sredstva isključivo koriste za sanaciju elementarne nepogode - zemljotresa na području grada Kraljeva, prema našem mišljenju predstavljaju rashode koji se priznaju u poreskom bilansu u iznosu i na način propisan odredbom člana 15. st. 1. i 2. Zakona."
Isti poreski tretman postoji i ukoliko pretplatnik (pravno lice ili preduzetnik) želi da izvrši pomoć uplatom u novcu humanitarnoj organizaciji koja je registrovana za te namene, uz ispunjenje propisanih uslova. (Misljenje dato za pomoc nakon posledica zemljotresa u Kraljevu - odnosi se takodje i na posledice poplava u Republici Srbiji) Međutim, ukoliko se pomoć u novcu isplati pravnom licu ili organizaciji koja nije registrovana za humanitarne namene, ili fizičkom licu, takav rashod ne bi mogao da se prizna u poreskom bilansu.
Sa druge strane, ukoliko je primalac poklona (humanitarne pomoći) Republika Srbija, ili privredni subjekt koji je po osnovu te pomoći iskazao prihode u svojim poslovnim knjigama, ili fizičko lice, ne plaća se ni porez na poklon (obveznik poreza na poklon je primalac poklona, ako se prema Zakonu o porezima na imovinu plaća porez).
Ukoliko pravno lice ili preduzetnik želi da izvrši pomoć u dobrima (robi, materijalu, zalihama i dr.) po osnovu kojih je kao obveznik PDV imao pravo na odbitak prethodnog poreza (bez obzira da li je to pravo zaista i ostvareno), dužan je da obračuna i plati PDV, s obzirom da se u tom slučaju promet bez naknade izjednačava sa prometom uz naknadu. Sa druge strane, ukoliko nabavlja nova dobra sa namerom da ih pokloni za humanitarne namene, nema pravo na odbitak prethodnog poreza, ali nema ni obaveze obračunavanja PDV prilikom predaje tih dobara u vidu humanitarne pomoći. Takođe, priznavanje rashoda u poreskom bilansu po osnovu ovakvih izdataka vrši se uz ispunjenje istih onih uslova koji važe i kod donacija u novcu.
Ukoliko pravno lice ili preduzetnik izvrši pomoć u novcu ili dobrima neposredno fizičkom licu, ne postoji obaveza obračunavanja poreza na dohodak građana, s obzirom da je članom 9. stav 1. tačka 10) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS", br. 24/01, ... i 108/13), predviđeno da se porez ne plaća po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja. Takođe, za to fizičko lice ne postoji ni obaveza plaćanja poreza na poklon.
Ovo poresko izuzimanje primenjuje se kod davanja pomoći zaposlenima i drugim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, i to u ukupnom iznosu date pomoći, pod uslovom da je fizičko lice pretrpelo štetu na imovinu usled elementarnih nepogoda, o čemu treba da postoji pisani akt.
Odredbama člana 2. Pravilnika o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoći, stipendija i kredita učenika i studenata, hranarina sportista amatera i prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti («Sl. glasnik RS», br. 31/01 i 5/05), propisano je da poresko izuzimanje po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine može ostvariti lice koje je pretrpelo uništenje ili oštećenje imovine usled elementarnih nepogoda (poplava, odron, zemljotres, grad i dr.) ili drugih vanrednih događaja (požar, ratna i druga razaranja i dr.) ako je:
1) činjenično stanje nastanka i uzroka uništenja ili oštećenja imovine utvrđeno i procena visine štete izvršena od strane nadležnog organa (MUP ili drugi nadležni državni organi, stručna komisija ili drugi nadležni organ davaoca pomoći i sl.) i to konstatovano u pisanom aktu (rešenje, zapisnik i dr.);
2) nadležni organ davaoca pomoći doneo odluku o davanju i visini pomoći, osnovanu na kolektivnom ugovoru, odnosno opštem aktu i na činjeničnom stanju o nastaloj šteti, njenom uzroku i visini, koje je utvrđeno aktom iz tačke 1) ovog člana.
Međutim, u ovom slučaju rashodi po tom osnovu se neće priznati u poreskom bilansu davaoca pomoći- poreskog obveznika, s obzirom da se izdaci ne vrše humanitarnim organizacijama registrovanim za te namene niti korišćenjem organizovane pomoći države, preko namenskog računa.