Obaveštenja knjigovodstvene agencije Economic
 |
 |
 |
 |
Doneta Odluka o visini minimalne zarade u 2013. godini
Na sednici održanoj 5. aprila 2013. godine, na osnovu člana 112. stav 2. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09, u daljem tekstu: Zakon), Vlada Republike Srbije je donela Odluku o visini minimalne zarade za period mart–decembar 2013. godine („Službeni glasnik RS“, broj 31/2013, u daljem tekstu: Odluka). Prema odredbama Odluke, minimalna zarada bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period mart–decembar 2013. godine, iznosi 115,00 dinara („neto“), po radnom času. Odluka je objavljena u „Službenom glasniku RS“ br. 31. od 5. aprila 2013. godine i važiće do 31. decembra 2013. godine. Podsećamo da je za januar i februar 2013. godine takođe važila minimalna zarada bez poreza i doprinosa u visini od 115,00 dinara neto po radnom času. Činjenica da je minimalna zarada utvrđena po času rada znači da će njen ukupan mesečni iznos varirati u zavisnosti od broja sati rada u svakom mesecu. Podsećamo da je navedenu odluku donela Vlada RS, a ne Socijalno- ekonomski savet RS, iz razloga što na 51. redovnoj sednici Socijalno - ekonomskog saveta, koja je održana 28. marta 2013. godine, nije postignuta saglasnost socijalnih partnera oko visine minimalne zarade koja bi trebala da važi u 2013. godini
Praznovanje predstojećih Vaskršnjih praznika
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Službeni glasnik RS", broj 43/01, 101/07 i 92/11) neradno se praznuju Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa (član 3. Zakona). Katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica imaju pravo da ne rade u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa, prema njihovom kalendaru (član 4. Zakona). Vaskršnji praznici, su od Velikog petka, ove godine 3. maja, pa do zaključno sa drugim danom Vaskrsa, ponedeljak, 6. maja 2013. godine, i neradni su za sve državne i druge organe, privredna društva i druge oblike organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga. Uskršnji praznici, za katolike i pripadnike drugih hrišćanskih zajednica, su od Velikog petka, ove godine 29. marta, pa do zaključno sa drugim danom Uskrsa, ponedeljak, 1. aprila 2013. godine. Katolici i pripadnici drugih hrišćanskih zajednica, kojima je po rasporedu rada neki od navedenih dana, imaju pravo da ne rade. Ukoliko imate potrebu da radite, obavezno istaknite radno vreme za taj dan, npr. "U xxxxxx, xx.xx.201x. godine, prodavnica radi od 08.00 do 17.00 časova." Tako ćete se zaštititi od interpretacije nadležnih inspektora, i eventualne novčane kazne koja bi usledila po njihovoj prijavi za prekršaj, po kojima se radom na dan državnog praznika koji je zakonom utvrđen kao neradni, ne pridržavate (vašeg) istaknutog radnog vremena jer nijime nije predviđen rad na dan državnog praznika. Zaposlenima, kojima je po rasporedu rada radni dan neki od dana državnog praznika, ako ne rade pripada naknada zarade, a ako rade pripada zarada i uvećanje zarade za rad na državni praznik.
Produžen rok za otpis kamata i mirovanje poreskog duga do 31. marta 2013. godine
Vlada Republike Srbije donela je Zaključak, kojim je produžen rok za otpis kamata i mirovanje poreskog duga do 31. marta 2013. godine. Sve uplate izvršene do 31. marta 2013. godine, smatraju se kao izmirenje tekućih obaveza. Svi poreski obveznici koji izmire tekuće obaveze do 31. marta 2013. godine, mogu da koriste prava iz Zakona o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga. Razlozi za donošenje ovog Zaključka je veliki broj uplata koji je po ovom osnovu izvršen sa zakašnjenjem
Do objavljivanja nove minimalne zarade, primenjuje se dosadašnja
Prema Odluci Socijalno-ekonomskog saveta osnovan za teritoriju Republike Srbije, visina minimalne zarada do 28. februara 2013. godine utvrđena je u iznosu od 115,00 dinara neto po radnom času. S obzirom da Socijalno-ekonomski savet za period od 1. marta 2013. godine još nije utvrdio minimalnu zaradu, do donošenja odluke primenjivaće se minimalna zarada od 115,00 dinara neto po radnom času.
Uz menice moguć duži rok plaćanja
Rokovi plaćanja duži od propisanih 45 odnosno 60 dana moći će, od 1. aprila, da se ugovaraju samo uz bankarske garancije ili menice sa naznačenim rokom naplate. Početak primene Zakona o rokovima plaćanja od 1. aprila ove godine i predvidja rok plaćanja od 60 dana kod komercijalnih transakcija izmedju privrednih subjekata, a 45 dana izmedju privrednih subjekata i korisnika budžetskih sredstava. Predstavnik firme "Angropromet" iz Kikinde postavio je pitanje, na sednici Odbora Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije, kako će se kod rokova plaćanja tretirati godišnji ugovori, zaključeni od 1. januara do 31. marta ove godine. Iako su ograničenja rokova plaćanja doneta na zahtev privrednika, da bi se uveo red na tržište i smanjila nelikvidnost, sada se uočava problem prelaznog perioda, u kome će dospeti na naplatu potraživanja iz prethodnih perioda istovremeno kao i iz transakcija po novim propisima, što će, kako su istakli privrednici, male privredne subjekte odvesti u blokadu. Ministarstvo finansija, kao predlagač zakona, zbog toga je formiralo radnu grupu za praćenje efekata primene tog zakona, u kojoj je i predstavnik PKS. Pomoćnik ministra finansija i privrede Nina Samardžić je na sastanku napomenula da su po sadašnjem pravilniku predvidjene dve mogućnosti odstupanja od predvidjeni h rokova plaćanja. Prvi je kod kreditnih poslova do 90 dana, gde je predvidjena obaveza plaćanja polovine iznosa na polovini ugovorenog roka, a druga mogućnost je ostvarivanje slobode ugovorenog roka uz obezbedjivanje bankarske garancije ili avalirane menice (sa naznačenim rokom naplate). Ugovori sa dužim rokom, a bez polaganja menice biće ništavni, a ugovori iz decembra prošle i do 31. marta ove godine mogu da se usklade tako što se aneksira rok plaćanja, rekla je Samardžić. Članovi Odbora su ocenili da su upravo avalirane menice najbolji instrument obezbedjenja, ali banke još nemaju softver za takve menice, pa Ministarstvo finansija, kao predlagač zakona, treba da se pozabavi i tim pitanjem. Zvonko Šubaša iz Grupacije veledrogerija, koja radi u okviru Udruženja za trgovinu PKS, ukazao je na problem koji veledrogerijama prave članovi 16 i 4 ovog zakona, kojima se predvidja da veledrogerije od bolnica vrše naplatu sa rokom od 150 dana, a domaćim proizvodjačima lekova dužne su da plate u roku od 60 dana. Tako se stvara situacija u kojoj veledrogerije treba da kreditiraju domaći zdravstveni sistem na 90 dana, rekao je on i dodao da se za nabavke od stranih proizvodjača lekova taj rok ne propisuje, a oni su voljni da prihvate rokove i od 210 pa i 240 dana. Zato će se veledrogerije opredeljivati za kupovinu od stranih proizvodjača, čime će biti ugroženi domaći proizvodjači, a lekovi na tržištu će biti skuplji, kazao je Šubaša i dodao da veledrogerije traže da se izjednači rok plaćanja domaćim proizvodjačima sa rokom u kome zdravstveni fond plaća veledrogerijama. Odlučeno je da se ovaj zahtev uputi Ministarstvu finansija i privrede. Predsednik Odbora Udruženja za trgovinu PKS Radoslav Veselinović, koji je i vlasnik Galeb grupe, ukazao je i na problem privrednih subjekata koji snabdevaju javna preduzeća, jer je potrebno da ta preduzeća i budžetski korisnici izmire svoje prethodne obaveze, koje su generator krize. izvor B92.net
|
|
|
|
|