knjigovodstvo
knjigovodsvo



Telefon/Fax:
024/528-419
064/255-70-14
063/81-04-877
Subotica






Obaveštenja knjigovodstvene agencije Economic

prva strana predhodna strana
/19
sledeća strana poslednja strana

Razlike izmedju racunovodstvenog i poreskog obracuna dobiti

Postoje dva nezavisna obračuna dobiti. Jedan je računovodstveni a drugi poreski. Detalje računovodstvenog obračuna definišu računovodstveni propisi i sama firma svojim pravilnikom o računovodstvu. Poreski obračun se vrši na posebnim obrascima – poreskom bilansu i poreskoj prijavi a uređen je odredbama Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Njegov rezultat je takozvana oporeziva dobit koja predstavlja osnovicu poreza na dobit.
Kada se od ukupno ostvarenih prihoda oduzmu ukupno učinjeni troškovi tokom poslovne godine dobija se računovodstveni dobitak ili gubitak. Međutim, država je odredila neke korekcije prihoda i troškova koji se koriste prilikom obračuna kako bi se sprečile zloupotrebe. Na primer, Zakonom o porezu na dobit definiše se maksimalan iznos troškova reprezentacije i troškova za reklamu i propagandu koji se može koristiti prilikom obračuna oporezive dobiti. Ovi iznosi su sledeći:
troškovi reprezentacije priznaju se u maksimalnom iznosu od 0,5% poslovnih prihoda
troškovi reklame i propagande priznaju se u maksimalnom iznosu od 10% poslovnih prihoda.
Reči “priznaju se” znače da firma koja ima ove troškove iznad definisane granice, može u ukupnom iznosu da ih proknjiži u svom knjigovodstvu, ali prilikom računanja oporezive dobiti koja predstavlja osnovicu poreza na dobit ima pravo da uzme samo iznos ovih troškova do definisane granice. Na taj način, iznos troškova preko cenzusa direktno povećava oporezivu dobit, pa samim tim i iznos poreza na dobit koji firma treba da plati.

Pored troškova reklame, propagande i reprezentacije, poreski propisi zahtevaju i drugačiji obračun troškova amortizacije, nepriznavanje troškova koji nisu učinjeni u poslovne svrhe ili nisu pravilno dokumentovani, ograničenja troškova članarina poslovnim udruženjima, troškova učinjenih u kulturne, zdravstvene i slične svrhe, kao i nekoliko drugih ograničenja u visini troškova i prihoda koji se priznaju u svrhu obračuna oporezive dobiti.

Uspesno startovao tranzit bez papira

Primena Novog kompjuterizovanog sistema na nacionalnom nivou uspešno je počela u ponoć 25. januara 2015. godine. Nije bilo zastoja, tranzit se odvijao bez problema i do ovog trenutka na nov način obrađeno je gotovo 2.000 carinskih deklaracija. To znači da se sada u redovnom postupku, u tranzitu, mora koristiti elektronska deklaracija umesto papirne dokumentacije.
Zahvaljujući naporima Uprave carina sve carinske ispostave uključene su u sistem NCTS, trenutno ukupno 30 špedicija elektronski podnosi tranzitne deklaracije, a još 70 je dobilo odobrenje za elektronsku komunikaciju sa Upravom carina, što praktično znači da je pitanje trenutka kada će se uključiti u novi sistem.
Poučena iskustvom susednih zemalja koje su i same morale da počnu da primenjuju Novi kompjuterizovani sistem kao preduslov za priključenje EU, Uprava carina Srbije je preduzela sve mere predostrožnosti kako bi sprečila eventualne zastoje na granici.
Zaposleni koji su direktno uključeni u primenu, kao i rukovodioci carinske službe u prethodnih 24 sata aktivno dežuraju da bi se potencijalni problemi otklanjali na licu mesta, a gužve sprečile. Svi su bili u pripravnosti da ukoliko iz nekog razloga sistem elektronske razmene podataka bude nedostupan, postupak sprovedu u starom sistemu (ISCS), međutim prvi podaci ukazuju na to da je ovakva intervencija bila potrebna u svega 142 slučaja.
Uprava carina je tokom četiri meseca pilot faze projekta ponudila svaku vrstu podrške privredi za korišćenje NCTS: edukaciju za špedicije i transportere, besplatnu aplikaciju za mala i srednja preduzeća, kao i tzv. „Help desk“ servis koji je moguće kontaktirati za sva pitanja u vezi sa primenom novog sistema.
Realna su očekivanja da se uspešnom implementacijom NCTS poveća konkurentnost Koridora 10 u odnosu na ostale koridore u regionu, a samim tim ostvari i veći profit od tranzita kao važne privredne delatnosti.

USKLAĐENI DINARSKI NEOPOREZIVI ZNOSI

- Pomoć u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika - tačka 9)

63.214,00

- Stipendije i krediti učenika i studenata - tačka 12)

10.837,00

- Naknada za ishranu - hranarina koju sportistima amaterima isplaćuju amaterski sportski klubovi, u skladu sa zakonom kojim se uređuje sport - tačka 13)

9.031,00

- Neoporezivi iznos zarade

11.433,00

- Naknada troškova prevoza u javnom saobraćaju - tačka 1)

3.612,00

- Dnevnica za službeno putovanje u zemlji - tačka 2)

2.168,00

- Naknada prevoza na službenom putovanju - tačka 4)

6.322,00

- Solidarna pomoć za slučaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili člana njegove porodice - tačka 5)

36.123,00

- Poklon deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Božića - tačka 6)

9.031,00

- Jubilarna nagrada zaposlenima, u skladu sa zakonom koji uređuje rad - tačka 7)

18.060,00

- Premija za dobrovoljno zdravstveno osiguranje i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond

5.420,00

Poreski aspekt date humanitarne pomoci poplavljenim podrucjima

Vlada Republike Srbije objavila je informaciju o računima na koje se može vršiti uplata pomoći:

1) Dinarski račun: 840-3546721-89,

svrha uplate: "Otklanjanje posledica vanrednih okolnosti - poplave" (prema našem mišljenju, kao šifru plaćanja treba navesti 253);

2) Devizni račun: 01-504619-100193230-000000-0000,

namenski devizni račun za uplatu sredstava za otklanjanje posledica od poplava

Za slanje iz inostranstva: Uputstvo na sajtu Vlade Srbije:
http://www.srbija.gov.rs/pages/popupimage_popup.php?id=209921.


Pored toga, otvoren je SMS broj za pomoć za sve mreže: 1003 (cena 100 dinara).



Poreski aspekt date pomoći
U nastavku dajemo osnovna objašnjenja poreskog aspekta, u skladu sa trenutno važećim propisima, kako davaoci imali u vidu poreske posledice koje ih očekuju prilikom davanja humanitarne pomoći.
Pre svega, poreski tretman je različit u zavisnosti od načina davanja (u novcu ili dobrima) i primaoca pomoći, odnosno da li se pomoć upućuje fizičkom licu, pravnom licu, ili preko namenskog računa koji je Republika Srbija otvorila za pomoć nastradalima.
Ukoliko pravno lice ili preduzetnik želi da izvrši pomoć uplatom u novcu na namenski račun Republike Srbije, nema obaveze plaćanja niti jednog poreza.
Naime, naknada u novcu koja nema karakter naknade za promet nije predmet oporezivanja, prema Zakonu o PDV („Sl. glasnik RS", br. 84/04, ... i 108/13). Sa druge strane, rashod koji po tom osnovu evidetiraju pretplatnici u svojim poslovnim knjigama, priznaje se u poreskom bilansu do 5% ukupnog prihoda, shodno odredbama člana 15. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica („Sl. glasnik RS", br. 25/13, ... i 108/13) i mišljenju Ministarstva finansija broj 430-07-331/2010-04 od 19.01.2011. godine, čiji najvažniji deo citiramo:
"S tim u vezi, u konkretnom slučaju, rashodi obveznika učinjeni na ime humanitarne pomoći i to uplatom novca na račune (koji su otvoreni za posebne namene) preko kojih se prikupljaju novčana sredstva shodno odluci gradonačelnika grada Kraljeva (koja je doneta u skladu sa propisima o budžetskom sistemu), pri čemu se ta novčana sredstva isključivo koriste za sanaciju elementarne nepogode - zemljotresa na području grada Kraljeva, prema našem mišljenju predstavljaju rashode koji se priznaju u poreskom bilansu u iznosu i na način propisan odredbom člana 15. st. 1. i 2. Zakona."
Isti poreski tretman postoji i ukoliko pretplatnik (pravno lice ili preduzetnik) želi da izvrši pomoć uplatom u novcu humanitarnoj organizaciji koja je registrovana za te namene, uz ispunjenje propisanih uslova. (Misljenje dato za pomoc nakon posledica zemljotresa u Kraljevu - odnosi se takodje i na posledice poplava u Republici Srbiji) Međutim, ukoliko se pomoć u novcu isplati pravnom licu ili organizaciji koja nije registrovana za humanitarne namene, ili fizičkom licu, takav rashod ne bi mogao da se prizna u poreskom bilansu.
Sa druge strane, ukoliko je primalac poklona (humanitarne pomoći) Republika Srbija, ili privredni subjekt koji je po osnovu te pomoći iskazao prihode u svojim poslovnim knjigama, ili fizičko lice, ne plaća se ni porez na poklon (obveznik poreza na poklon je primalac poklona, ako se prema Zakonu o porezima na imovinu plaća porez).
Ukoliko pravno lice ili preduzetnik želi da izvrši pomoć u dobrima (robi, materijalu, zalihama i dr.) po osnovu kojih je kao obveznik PDV imao pravo na odbitak prethodnog poreza (bez obzira da li je to pravo zaista i ostvareno), dužan je da obračuna i plati PDV, s obzirom da se u tom slučaju promet bez naknade izjednačava sa prometom uz naknadu. Sa druge strane, ukoliko nabavlja nova dobra sa namerom da ih pokloni za humanitarne namene, nema pravo na odbitak prethodnog poreza, ali nema ni obaveze obračunavanja PDV prilikom predaje tih dobara u vidu humanitarne pomoći. Takođe, priznavanje rashoda u poreskom bilansu po osnovu ovakvih izdataka vrši se uz ispunjenje istih onih uslova koji važe i kod donacija u novcu.
Ukoliko pravno lice ili preduzetnik izvrši pomoć u novcu ili dobrima neposredno fizičkom licu, ne postoji obaveza obračunavanja poreza na dohodak građana, s obzirom da je članom 9. stav 1. tačka 10) Zakona o porezu na dohodak građana („Sl. glasnik RS", br. 24/01, ... i 108/13), predviđeno da se porez ne plaća po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine usled elementarnih nepogoda ili drugih vanrednih događaja. Takođe, za to fizičko lice ne postoji ni obaveza plaćanja poreza na poklon.
Ovo poresko izuzimanje primenjuje se kod davanja pomoći zaposlenima i drugim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca, i to u ukupnom iznosu date pomoći, pod uslovom da je fizičko lice pretrpelo štetu na imovinu usled elementarnih nepogoda, o čemu treba da postoji pisani akt.
Odredbama člana 2. Pravilnika o ostvarivanju prava na poreska izuzimanja za primanja po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine, organizovane socijalne i humanitarne pomoći, stipendija i kredita učenika i studenata, hranarina sportista amatera i prava na poresko oslobođenje za primanja po osnovu solidarne pomoći za slučaj bolesti («Sl. glasnik RS», br. 31/01 i 5/05), propisano je da poresko izuzimanje po osnovu pomoći zbog uništenja ili oštećenja imovine može ostvariti lice koje je pretrpelo uništenje ili oštećenje imovine usled elementarnih nepogoda (poplava, odron, zemljotres, grad i dr.) ili drugih vanrednih događaja (požar, ratna i druga razaranja i dr.) ako je:
1) činjenično stanje nastanka i uzroka uništenja ili oštećenja imovine utvrđeno i procena visine štete izvršena od strane nadležnog organa (MUP ili drugi nadležni državni organi, stručna komisija ili drugi nadležni organ davaoca pomoći i sl.) i to konstatovano u pisanom aktu (rešenje, zapisnik i dr.);
2) nadležni organ davaoca pomoći doneo odluku o davanju i visini pomoći, osnovanu na kolektivnom ugovoru, odnosno opštem aktu i na činjeničnom stanju o nastaloj šteti, njenom uzroku i visini, koje je utvrđeno aktom iz tačke 1) ovog člana.
Međutim, u ovom slučaju rashodi po tom osnovu se neće priznati u poreskom bilansu davaoca pomoći- poreskog obveznika, s obzirom da se izdaci ne vrše humanitarnim organizacijama registrovanim za te namene niti korišćenjem organizovane pomoći države, preko namenskog računa.

Predložene izmene Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje - Ukidanje ranije propisanih olakšica

Istovremeno sa propisivanjem nove olakšice, predloženo je ukidanje nekih ranije propisanih olakšica.
Naime, početkom primene novih olakšica, prestaje primena olakšica za zapošljavanje pripravnika u skladu sa sada važećim članom 21v Zakona o porezu na dohodak građana (ZPDG) i članom 45a Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (ZOD). Takođe, predloženo je ukidanje olakšica koje su sada propisane za zapošljavanje lica starijih od 45, odnosno 50 godina, u skladu sa članom 21d ZPDG, odnosno članom 45 ZOD.
Poslodavac koji do 1. jula 2014. godine stekne pravo na navedene (stare) olakšice iz čl. 21v i 21d ZPDG, odnosno čl. 45 i 45a ZOD, moći će da ih koristi u skladu sa trenutno važećim pravilima.

prva strana predhodna strana
/19
sledeća strana poslednja strana